officiate – Български език–English translations
🇬🇧 en bg 🇧🇬
officiate verb
/əˈfiʃ.i.eɪt/
|
|
|---|---|
|
изпълнявам задължения |
|
съдия съм |
official adjective
/əˈfɪʃəl/
,
[əˈfɪʃl̩]
,
[əˈfɪʃəl]
,
/~/
|
|
|---|---|
|
официа́лен |
|
официа́лен, служе́бен |
|
служе́бен |
official noun
/əˈfɪʃəl/
,
[əˈfɪʃl̩]
,
[əˈfɪʃəl]
,
/~/
|
|
|---|---|
|
длъжностно́ лице́, чино́вник, чино́вница |
|
съдия́ |
officious adjective
/əˈfɪʃəs/
|
|
|---|---|
| натрапчив, досаден | |
officially adverb
/əˈfɪʃ.(ə.)li/
|
|
|---|---|
|
официа́лно, официално |
Wiktionary Links
- English: officiate